značenjeljubavi

Ljubav...Šta je to?

unknownwritter | 05 April, 2017 17:47

Nikada nisam bila pristalica patetike. Ali, ponekad, ume da dovede do ludila. Mnogo puta mi se desilo da, samo tako, odjednom, sedim i razmisljam o svemu. Ne o ljubavi. Ljubav dodje na kraju, nego na primer, zašto dišemo? Zašto pijemo vodu? Zašto jedemo? ZAŠTO VOLIMO? Na ova prva tri pitanja niko ne može da da odgovor. E sad, dolazimo do te famozne ljubavi. Šta je to uopšte? Predmet? Osećanje? U osnovi i jeste osećanje, ali je, po meni, pblikovano od niza drugih osećanja. 
Kažu da se iz patnje i bola radja sreća. Pa ta sreća je zapravo i osnova ljubavi. Ljubav ne treba da rastužuje, u teoriji. Tužno je to što je sve ovoo u praksi malo drugačije. Ali opet mi, obicni smrtnici, najpre upoznajemo lošiju stranu svega prethodno pomenutog. 
Da bi bio srećan, prvo moraš da patiš. To nema logike. Pitam se, veoma često, zašto ljudi ne mogu biti srećni? Pitam se, zašto ja ne mogu biti srećna? 
I onda shvatih sve. Svako od nas je krojač svoje sudbine. Mi biramo svoj put. Mi biramo da li ćemo biti srećni ili ne. Niko od nas ne sme sebi da dozvoli da bude zarobljenik patnje i boli. Čak i ako naidje na njih, nek stegne jako svoja kolena, i preskoči ih. 
Traganje za onim što nas čini srećnim čovekom, nema cenu. Ništa od toga nije i ne sme biti bitnije. 
Nakon svega ovoga, dolazim do zaključka da treba ići samo napred, jer iza nas je samo patnja i bol koju smo preskočili. 
Vraćamo se sada na početak. ZAŠTO VOLIMO? Volimo zato što čovek, nije čovek, bez ljubavi. E sad, postavljam pitanje samoj sebi, ŠTA JE LJUBAV? Hmm, da nije možda ljubav život? 
                               S ljubavlju, Ana.

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Pismo koje nikada neće biti poslato

unknownwritter | 05 April, 2017 12:07

Ćao! Znam da se nismo videli i nismo popričali u međuvremenu, ali želim da znaš, da sam jako mnogo razmišljala u poslednje vreme... i ... želim da znaš da mi nedostaješ. Žao mi je zbog svega što se desilo i želim ponovo da te vidim. Upravo...mi nedostaješ. Upravo...mi nedostaješ. Tako je čudno da nekog koga sam tako dobro znala, da je sada potpuni stranac za mene. Ponekad mi prodje čitav dan da ne razmišljam o tebi, da li i ti tako? Većinu vremena dopustim sebi da zaboravim...jer je tako lakse... valjda. Ali onda, tako, nađem nešto, fotografije, poklone, blesava ljubavna pisma koja smo navikli da dajemo jedno drugome i puna težina izgubljenog se slama na mene. Deo mene želi da te ponovo vidi, da te ponovo drži, ljubi ali svi ti osećaju postaju prazne misli. Kada pogledam nazad, sada, setim se da ljubav nije uvek onakva kakva se čini, da je prosto lako zaboraviti, ali ne kajem se. Imali smo razlog za raskid, i on je ispravan, kao i uvek ali nazad, na početku, nije nam potreban ni jedan razlog da se zaljubimo već samo to uradimo. Razlozi dođu na kraju, i sve od tada ima veze sa razlozima... i to je dobro. Znači da ću jednog dana naći nekog kome neću morati reći zbogom, ali... baš nedostaje voleti nekoga i da vam ljubav bude uzvraćena. To je sve. Nadam se da su stvari dobre kod tebe. Nadam se da je sve sjajno. Nadam se da si pronašao svoju ljubav. To je sve ono naše, što nikada ne mpže biti. Samo mali deo mene se nada da si zapamtio kako je bilo, pre svih mogućih razloga. I da... nedostaješ mi... takođe...

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Čestitamo

unknownwritter | 05 April, 2017 12:04

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb